Buducnost duhovnog i nacionalnog identiteta Srba u Australiji

Sta je dijaspora? Dijaspora ili rasejanje- organizovana ili manje organizovana zajednica pojedinaca, van maticne drzave, koji dele duhovno, jezicko i kulturno nasledje iz zemlje porekla, ali u novim geografskim, politickim i drustvenim okolnostima.

Pitanje identiteta je direktno povezano sa opstankom jedne zajednice u dijaspori. Ukoliko ne postoje stabilni duhovni, kulturni, jezicki ili medijski stubovi koja okupljaju i organizuju srpsku zajednicu u dijaspori na trajnoj osnovi- veoma su male sanse da se jedna takva zajednica dugorocno odrzi. Takva zajednica ide u potpuno duhovno, jezicko i kulturno utapanje u identitet i kulturu zemlje domacina. U asimilaciju.

Da li je asimilacija dobra ili losa stvar?

Da li je asimilacija dobra ili losa zavisi od nacina na koji jedan pojedinac ili etnicka zajednica u dijaspori vrednuju duhovno, jezicko i kulturno naslede iz zemlje porekla. Asimilacija je nepozeljna ukoliko srpska zajednica vrednuje i zeli dugorocno da odrzava i jaca srpski duhovni i nacionalni identitet, zbog istinskih vrednosti koje taj identitet u sebi sadrzi.Asimilacija je dobra i pozeljna  ukoliko srpska zajednica ne vrednuje sopstveni duhovni i nacionalni identitet ili ga smatra suvisnim u novim geografskim, drustvenim i politickim okolnostima. Stav autora ovog teksta je da postoji dovoljno dobrih razloga da duhovni i nacionalni identitet srpskog naroda u dijaspori treba odrzati i ojacati.

Sta je suprotnost asimilaciji? Krajnja suprotnost stetnoj asimilaciji je jednako stetna getoizacija. Duhovni, kulturni, jezicki ili medijski stubovi koji okupljaju i organizuju srpsku zajednicu u dijaspori na trajnoj, ali sustinski losoj, kratkorocnoj, neplanskoj, neformalnoj, zatvorenoj i nepromisljenoj osnovi- osudjuju tu i takvu zajednicu na getoizaciju, na tiho, postepeno (ali sigurno) odumiranje. Getoizaciju jedne zajednice vrlo cesto prate izrazito negativne pojave: bezidejnost, depresija, siromastvo, delikvencija, kriminalitet, narkomanija i razbijene porodice.

Sta je getoizacija?

Zatvaranje jedne etnicke zajednice u samu sebe, bez duhovne potpore, bez protoka novih ljudi, ideja, bez napretka, bez novih projekata, bez dugorocne vizije, bez zdravog i trajnog odnosa sa drustvom i stvarnoscu zemlje domacina. Dugorocni status quo, negativna klima stagnacije, odumiranja ili skrnavljenja identiteta koji je upucen sam na sebe.

Sta je alternativa getoizaciji i asimilaciji?

Odrzavanje i jacanje srpskog duhovnog i nacionalnog identiteta u dijaspori uopste (pa i u Australiji), mora da bude izmedju asimilacije i getoizacije. Stubovi koji nose srpski duhovni i nacionalni identitet u Australiji moraju da budu cvrsti, postojani, ali i otvoreni za one ideje koje jacaju i otvorenije shvataju i artikulisu taj  identitet. Moraju postojati dobro organizovane institucije: od crkvenoskolskih opstina, preko srpskih skola i kulturnih klubova, do jakih, odgovornih i profesionalnih medija. Rezultati rada tih institucija moraju biti javni, kao sto su to rezultati srpskih sportskih klubova u Australiji. O rezultatima (dobrim i losim) potrebno je civilizovano razgovarati i iz njih uciti. Uloga srpskih medija je u tom pogledu od presudnog znacaja. Srpski mediji u Australiji moraju imati dovoljno profesionalnosti, neutralnosti i hrabrosti da govore o problemima i izazovima. Same protokolarne floskule o neophodnosti ocuvanja srpske duhovnosti, jezika i kulture (koje su cesto cuju i vide o znacajnijim datumima, od strane istaknuti(ji)h clanova srpske zajednice u Australiji) nece odrzati i ojacati srpski duhovni i nacionalni identitet. Potrebno je razumevanje, rad i zdrava doza samokritike da bi se poboljsali dobri, a korigovali losi rezultati institucija koje nose srpski identitet u Australiji. Potreban je uvid u rad tih institucija kroz izvestavanje medija i dublje analize.

Duhovne i nacionalne institucije Srba u Australiji - nosaci identiteta i opstanka

Duhovni stub srpskog naroda u Australiji je Srpska Pravoslavna Crkva. Pravoslavna duhovnost i pripadnost SPC podrazumevaju postovanje Njenih kanona, hijerarhije i poglavara. Obnova srpske duhovnosti posle decenija malignog komunistickog  bogoborstva pociva upravo na kanonima, hijerarhiji i poglavarima SPC.

Kulturni stub srpskog naroda u Australiji su skole srpskog jezika, kulturno-umetnicka, intelektualna i profesionalna udruzenja pojedinaca koji vide potrebu za odrzavanjem i jacanjem srpskog kulturnog identiteta. Ta udruzenja moraju izmedju ostalog imati za cilj i obrazovanje srpskog naroda, uz puno razumevanje potreba tog naroda, bez ispraznog i arogantnog elitizma, ali i uz puno postovanje i uvazavanje svakog pojedinca koji na sebe preuzme ucesce u dobrovoljnom radu. Neophodno je da srpski mediji u Australiji podsticu, medijski i finansijski pomazu, ali i uz kriticki osvrt doprinose poboljsanju rada ovih udruzenja.

Jezicki stub srpskog naroda u Australiji su skole srpskog jezika, pri crkvenoskolskim opstinama, ali i van njih. Neophodno je osnovati udruzenje nastavnika srpskog jezika na nivou Australije. Neophodno je jasno formulisanje realnih i prihvatljivih standarda za ucenje srpskog jezika u Australiji, uz pomoc ministarstava obrazovanja i dijaspore Republike Srbije. Crkvenoskolske opstine i njihovi upravni odbori imaju apsolutnu obavezu da adekvatno finansiraju skole srpskog jezika i da za decu koja tamo uce srpski jezik obezbede najbolje moguce uslove. To se mora uradti po svaku cenu, cak i ako je kratkorocno neprofitabilno. Clanovi crkvenoskolskih upravnih odbora snose najvecu duznost i odgovornost da ucine sve da djaci koji pohadjaju skole srpskog jezika imaju najbolje moguce uslove za ucenje i najbolje moguce nastavnike. Slabo placeno ili neadekvatno nastavno osoblje ne moze biti dovoljno motivisano za rad, a losa organizacija i nerealna ocekivanja od ucenika (koji cesto uce srpski kao drugi jezik) ne doprinose poboljsanju rada tih skola. Za skole koje funkcionisu van crkvenoskolskih opstina- potrebna su udruzenja roditelja i angazman sire zajednice, prvenstveno zbog odnosa prema australijskom ministarstvu obrazovanja koje mora biti potpuno obavesteno o potrebama dece koja uce srpski jezik. Potrebna je strategija, volja i jasan medijski uvid u rad svih skola srpskog jezika u Australiji da bi se postojece stanje popravilo.

Medijski stub srpskog naroda u Australiji su mediji sa srpskim predznakom, ciji je cilj odrzavanje duhovnog i nacionalnog identiteta Srba u Australiji. To treba biti uz puno postovanje zemlje domacina, kroz ukljucivanje srpskog naroda u politicki, kulturni i drustveni zivot Australije, bez getoizacije ili asimilacije. Srpski mediji imaju odgovornost da budu maksimalno profesionalni, neutralni i odgovorni u svom radu. Odnos srpskih medija prema zivotnoj stvarnosti Srba u Australiji mora biti zdrav, racionalan, profesionalan i pun razumevanja. Mediji su tu da nude informacije, ali i da uce, obrazuju, grade svoju publiku i njihov odnos prema stvarnom zivotu i drustvenom organizovanju  . Populizam, neukus, doskocice i primitivizam, s jedne, ali i arogantni cinizam i sovinisticki odnos prema sopstvenom narodu, s druge strane, nemaju mesta u ozbiljnim srpskim medijima u Australiji. Novinarska azbuka mora biti jasna i definisana.

Kolektivno je potrebno da shvatimo izazove, ali i sanse srpske zajednice u Australiji. Da bi ocuvali srpski duhovni i nacionalni identitet potrebno je da stvari postavimo na zdrave temelje. Da budemo iskreni i otvoreni prema problemima, ali i sa jasnom spremoscu da se sa njima suocimo.

Odgovor na pitanje srpskog identitata nije ni getoizacija, a ni asimilacija.

Neka ovaj tekst bude poziv svim ljudima dobre volje da razmisle o ovoj temi.

Bez hladnog cinizma, ali i bez i tragicno-romanticnog idealizma koji su mnogo puta bili pogubni za srpski narod i njegovu elitu.

Janko Nikolic, SOYA

www.soya.org.au