Marš  za ANZAK dan  je ogledalo vatrenog patriotizma i privrženosti koja je ukorenjena u našoj naprednoj  omladini. Više od 160 učesnika marša, predstavnika srpske elite su pokazali veliko strahopoštovanje, prema palim Australiskim i Srpskim borcima koji su prineli najveću moguću žrtvu u toku oba svetska rata da bi sačuvali demokratiju, društveni poredak i što je najvažnije živote nemoćnih i nedužnih. ANZAK dan  izaziva razne emocije kod svih nas. Naravno ovaj dan je nezamisliv bez tuge koja se oseća u toku marša, sećajući se na naše pale heroje, ali i one koji su preživeli ratove. Takođe prisutan je i ponos učesnika marša, ponos što su  potomci Srpskih vojnika i četnika iz Balkanskih i oba svetska rata.

Pre marša, Dr. Milan Brkljač, Podpredsednik Srpskog komiteta za ANZAK marš, koji je najviše energije utrošio u organizovanju marša se obratio učesnicima marša sledećim rečima:

“Draga braćo, pre svega, hteo bih da se zahvalim svima koji su došli na današnji marš i stali u Srpske redove. Moji mladi četnici, vi ste danas ponos i dika Srpske nacije.Y toku marša, pri svakom koraku, neprekidno mislite na naše slavne predke, naše slavne Generale i Vojvode, naše hrabre vojnike i četnike.

Dobro promislite kako su oni žrtvovali  svoje živote za krst časni i slobodu zlatnu, za Kralja i Otadžbinu! Neka vam je sretan marš!”

Posle patriotski inspirisanog govora Dr. Brkljača, marš je počeo oko 12:30. Broj učesnika ovogodišnjeg marša prevazišao je prošlogodišnji za 30-tak novih učesnika. Marš je trajao oko 40-tak minuta. Počeo je u Pitt Street, a završio se u Hajd Parku. Ujednačeno obučeni u crna odela, koja su krasila šubara ili šajkača naši ljudi su bili najupadljiviji i najbrojniji učesnici parade. Marširajući niz glavnu ulicu, naš kontigent je pozdravljen sa zvonkim ovacijama i entuzijazmom ushićene publike. Ucpehu marša, značajno su dodali i naši trubači kojima je ovo prvo pojavljivanje u istoriji marša. U toku marša oni su svirali nekoliko patriotskih pesama, kao: ''Marš na Drinu”, “Sprem`te se četnici” i “Marširala Kralja Petra Garda”. Ove snažne pesme, oslikavaju hrabrost i požrtvovanje svih Srpskih vojnika kroz vekove.

Posle uspešnog završetka marša svi  učesnici su se slikali.  Zbog velikog broja učesnika, fotografi su morali da se dosta udalje da bi sve obuhvatili! Po rečima naših veterana marša, ovaj marš je bio daleko najveći odkako se maršira. Naši veterani bili su presrećni sa brojem i mladošću učesnika. Najmlađi učesnik je 17-stogodišnjak! Posle marša, svi prisutni otišli su u naš klub u Bonirigu na ručak. Po dolasku Dr.Brkljač je izrazio svoju radost, ushićenje i optimizam objašnjavajući zašto je važno da Srbi širom Australije učestvuju na svakoj ANZAK paradi.

„Naši preci se danas ponosno i sretno smeše na nas iz Nebeske Srbije. Znaju da nismo zaboravili na njih i da i dalje veoma poštujemo njihove žrtve. Zato i naglašavam važnost nanjeg učestvovanja u maršu. Kroz svoje časne pretke svaki je Srbin povezan sa heroizmom koji su naši vojnici ispoljili u oba svetska rata i mnogim drugim bitkama i pobedama.

Svojim  precima treba da zahvalimo za naš današnji život, jer su oni izborili bolju budućnost za nas i mi treba da poštujemo to, zato im i dugujemo ponosno sećanje i poštovanje.”

Pre zajedničkog  ručka počasni stoj sastavljen  od mladih četnika je odao poštu preživelim Čičinim četničkim veteranima koji su marširali u prvom ešalonu današnjeg marša. Te naše časne starine bili su: Simo Vukmirica, Đuro Kesić, Mitar Rebić i Vojko Vukoičić. U zadnjih 60-tak godina marša, ovo je prvi put da je na ovakav način odata pošta našim veteranima, pa zato i ne iznenađuje što su ovakvu počast primili sa suzama u očima.

Posle ručka Dr.Srđa Trifković,  koji je takođe učestvovao na maršu, je prisutnima održao kratko predavanje o Voždu Trećeg Srpskog Ustanka-Đeneralu Mučeniku Dragoljubu-Draži Mihailoviću, koji je podigao prvi ustanak u porobljenoj Evropi protiv Nacističke Nemačke 8-smog Maja 1941. U toku predavnja Dr.Trifković je naglasio mudrost i hrabrost Đenerala Mihailovića koji nije hteo da se preda neuporedivo moćnijem neprijatelju. Takođe je pomenuo ličnu skromnost i nenametljivost Đenerala koji je želeo samo najbolje svome narodu kroz uništavanje nacističke i drugih aždaja koje su tada htele da satru Srbe.

Takođe  je rečeno da je Đenaral, zajedno sa svojim četnicima bio izigran, po rečima Dr. Trifkovića Mihailović je bio izdan i zaboden mu je nož u leđa. Dr. Trifković se takođe osvrnuo na zlovlast Josipa Broza, koji je naredio nemilosrdnu egzekuciju Đenerala Mihailovića 17-tog Jula 1946. Dr Trifković je završio svoje predavanje tvrdnjom da se Srpska Vojna Akademija treba preimenovati u “Vojna Akademija Denerala Dragoljuba-Draže Mihailovića”. Ove ohrabrujuće reči podigle su prisutne na noge i izazvale gromoglasan aplauz.

Po svršetku predavanja učesnici marša su pevali tradiocionalne četničke pesme, igrali čuvenu Australisku vojnu razbobrigu “Two-up”. NJihovo raspoloženje odslikavalo je raspoloženje naših junačkih četničkih predaka, čojstvo, viteštvo, veselje i bratstvo u Hristu.

DA NIKAD  NE ZABORAVIMO - LEST WE FORGET!

Tekst: Aleksandar Glumac, Dragoljub Brkljač

Slike: Ilinka Manojlović