На Богоугодан начин, иницијативом преосвећеног Владике Аустралијско Новозеландског Иринеја, у Аделаиди прошлог викенда, обистињена је по ко зна који пут, нераскидива веза између српског духовног и националног бића. 

Представници Српског сабора “Двери”, Националне организације слободних људи и чланови Удружења Српске Православне Омладине (eng. SOYA) присуствовали су на четири богослужења, која су одржана у три дана за редом, и тако на величанствен начин обнародили чињеницу, која је важна за оне који прате њихов рад, да је очување националног идентитета могуће само уз православље.

Преосвећени Владика Иринеј, боравећи у Аделаиди, обишао је постојеће црквено-школске општине и метох посвећен рођењу Пресвете Богородице, продуховљавајући верни народ литургијским началствовањем и пригодним беседама. Поред највишег хијерархијског госта Српске Православне Цркве у Аустралији, град Цркава посетили су такође и представници Српског сабора “Двери”, Бошко Обрадовић и Зоран Радојичић.

Литургија пређеосвећених Дарова, душа великопосних богослужења, служена је у петак 12. марта у Цркви Св. Саве на Хајмашу и уз Преосвећеног Владику саслуживали су домаћин храма протојереј-ставрофор Славко Кашиковић, архимандрид Лазар (Царан) настојатељ Манастира Светог Саве у Илајну, протојереји-ставрофори Милорад Јовчић и Милорад Соактар, јереј Саша Стојановић, протођакон Саша Чолић и ђакон Јован Јовчић. Верни народ одазвао се у великом броју, гасећи жеђ водом с извора.

У току другог дана Владикиног боравка, служена је света литургија у метоху манастира Илајнa који се налази у Инглвуду, недалеко од Аделаидe. Иако метох, већ неко време, исчекује монаштво у својим келијама, ово Свето место није изоставњено без богослужења. Прича из Јевенђеља, тога дана, била је о слепом човеку који је прогледао уз помоћ Божију. Беседа Владике Иринејa, имала је такође за циљ да нам укаже на један узвишени начин, неопходност да као верници, прогледамо духовним очима.

Вечерња служба, истога дана, одржана је у храму Св. Саве на Хајмашу, а одмах затим предавање Српског сабора “Двери”, на тему “Ново одушевљење: како сачувати национални идентитет?”.

Удружењу Српске Православне Омладине (SOYA), поверено је организовање поменутог предавања, за које су присутни оценили да је урађено на достојанствен начин.

Уводну реч, у име управе огранка SOYA из Аделаиде прочитала је Драгана Петрушић која је искористила прилику да присутне информише о Српском сабору “Двери”:

- Без икаквог претеривања Српски сабор ''Двери'', основан у време великих политичких превирања, нештедећи себе, истрајни у борби за истину и правду, ширећи свој глас разума, постоји већ више од десет година и с тога је најбољи у ономе што чини. Њихов глас чује се све даље и даље, њихове речи одјекују све јаче. Желимо им да наставе свој успешан рад у матици и расејању. Сигурни смо да ће бити светао пример младом удружењу (SOYA) које је тек ступило на ветрометину са циљем да очува духовни и национални идентитет омладине српског порекла овде у Аделаиди.

 

Предавање Бошка  Обрадовића и Зорана Радојичића, представника Двери српских, трајало је око два сата. Једна од главних њихових порука била је да нема православља без родољубља, ни родољубља без православља. Они су такође, указали на неопходност постојања српских удружења која негују очување духовног и националног идентитета. Многобројна питања посетилаца уследила су после предавања, на која су предавачи пажљиво одговарали.

Поред предавања, Двери српске пренели су своја дугогодишња искуства, члановима SOYA-e, упозоривши их на многобројна искушења која их могу задесити на путу развитка. Две организације сличних смерница и истог циља, наставиће сарадњу и у будуће.

Посета Преосвећеног Владике Аделаиди, завршена је Божанском литургијом у Цркви Св. Саве на Килкенију. У испуњеној Цркви, уз православне вернике, богослужењу је присуствовао и јавни правобранилац, Министар правде и мулти-етничких питања у влади Јужне Аустралије, Мајкл Аткинсон.

Кад би догађаје вредновали по ономе колико их дуго памтимо, посета Преосвећеног Владике Иринеја и представника Двери српских Аделаиди, заузела би највише могуће место јер ће у срцима многих остати трајно.

Г.Р.